Ja se svake godine na neki način dotaknem ove teme. Prvo privatno jer svake godine pred Novu godinu imam neku depresivnu fazu, a drugo poslovno jer nisam jedina koja ima ovu fazu.
Ukoliko imate promene raspoloženja i povremene ili česte depresivne faze, nezavisno od praznika, prvo što možete da uradite je krvna slika, da proverite vitamine B i D i ukoliko vam manjka da nabavite suplemente ili pogledate koju hranu više da unosite da nadoknadite te nedostatke.
Druga stvar koju možete da uradite ako već nije sastavni deo vašeg života je da uvedete ili pak povećate fizičku aktivnost. Ako nemate nikakvu aktivnost počnite od redovne šetnje. Ukoliko na primer redovno radite jogu, možda nije dovoljno, možda vam je potreban cardio ili trening snage. Ja sam na primer uvek imala redovnu fizičku aktivnost ali nekad je potrebno da pojačam.
Treća stvar je izlazak iz kuće. Ako radite od kuće to može da bude problem. Nađite razlog da izađete tj. da izlazite redovno.
Četvrto – struktura. Ako nemate strukturu dana a ne možete da računate na svoju volju za životom da vam nadomesti nedostatak samodiscipline i strukture, najbolje je da se naterate i napravite strukturu. Razumem da nije lako ali svako bira za sebe.
Sistemi podrške – ako iz godine u godinu imate problem sa promenama raspoloženja i depresivnim fazama, do sada ste možda izgradili neke sisteme podrške. Setite se šta je to što pomaže. Jedan od sistema podrške su svakako ljudi – nije istina da ljudi žele da budu u vašem prisustvu samo ako ste dobro, negujte prijateljstva u kojima možete da budete svakakvi.
Ako imate ozbiljnijih problema i ne vidite način da izađete na kraj sa time, potražite stručnu pomoć. Na raspolaganju imate privatne psihoterapeute i psihijatre, nevladine organizacije koje pružaju psihološku podršku i podršku u okviru sistema zdravstvenog osiguranja. Možda će vam nešto od toga odgovarati, možda neće, ali nećete znati dok ne posegnete. I ne odustajte. O tome da to nije sramota neću ni da govorim.
I sad – psihološki momenat. Nismo svi „sjebani“ iz istih razloga, ali postoje neke univerzalnosti:
- Potiskivanje može biti jedan od njih. Mislim na potiskivanje svojih emocija i potreba. Ako ne možete samostalno da povećate svesnost o tome šta osećate, koje su vam potrebe, na koji način su frustrirane, kako da se pobrinete za sebe, kako da ispoljite sebe – potražite stručnu pomoć. Psihoterapija tome služi. Ovo je esencijalno za mentalno zdravlje.
- Odstupanje od normi. Nova godina je nažalost podsetnik na sve naše neuspehe. Prošla je još jedna godina da se nismo ostvarili na nekom polju a očekivali smo to od sebe u ovim godinama. Dobro je osvestiti i prihvatiti neuspeh; podsetiti se na ono što smo dobro uradili, na čemu smo zahvalni, u čemu smo dobri; podsetiti se da svi imamo različit životni put i da nijedna egzistencija nije inferiorna u odnosu na neku drugu.
- Usamljenost. Ovo je velika tema i gađa nas na različite načine. Ono što je dobro je pokušati procesirati je nekako, na terapiji, među prijateljima, kroz dnevnik, kroz umetnički izražaj. I ne odnosi se samo na ljude koji su „single“. Usamljenost je posledica nemogućnosti da budemo viđeni za ono što jesmo čak i kada imamo ljude oko sebe. I to je bolno.
- Gubitak. Ako ovu godinu ispraćate sa činjenicom da je to bila godina gubitka nekog bitnog ili nečeg bitnog, a svi smo nekoga ili nešto ispratili ove godine važno je da ne očekujemo od sebe da naše emotivno stanje bude otporno na gubitak. Tugovanje je proces i neka ga.
- Nedostatak poverenja/vere. Ako nas je život oblikovao tako da nemamo poverenja da ćemo na kraju biti zbrinuti, da se stvari dešavaju onako kako nam je potrebno a ne kako mi želimo, da nam život neće prirediti više i strašnije nego što možemo da podnesemo – onda znači da vera i poverenje nisu resurs na koji možemo da se oslonimo. Ukoliko je to slučaj sa vama dva su puta: ili ćete preispitati svoj sistem verovanja ili ćete potražiti druge izvore podrške.
- Nerešeno, hronično, nagomilano. Ako ulazite u Novu godinu sa problemima koji su se nagomilali, a niste rešavali; ili još jednu godinu niste rešili nešto što je hronično sa čime živite, nešto što pokušavate ali ne možete da rešite – evo nekih razmišljanja. Evo šta to može biti: problematičan partnerski odnos, nezadovoljstvo, nedostatak novca, nerešen ili nezadovoljavajući profesionalni identitet, problemi sa decom, bolest… Prvo, polako, možete da napravite sistematsku strategiju; ali to možete tek ako se smirite, ne paničite ili omogućite sebi svesnost i širu sliku. Drugo, ne morate konstantno i non-stop da gledate u svoj neuspeh. Možete da skrenete pogled, da odložite rešavanje, da odmorite, pa polako. I ono što sam već pominjala – prihvatite neuspeh, ili privremeni neuspeh. Pa korak po korak. Ništa nije izgubljeno i svi imamo nešto veliko što nas muči i boli. Nismo manje ljudi zbog toga niti manje vredni. Život je kvrgav.