Art terapijska grupa za iskustvo poremećaja ishrane

OSNOVNE INFORMACIJE

Grupa je u fazi formiranja – krećemo čim se oformi grupa. Termin i format zavise od učesnika – zajedno ćemo odabrati termin – npr sreda 18-20h. Da li će biti uživo, online ili oba možemo da se dogovaramo.

Prijave na mail radionice@leela.rs

Okupljaćemo se jednom nedeljno u art terapijskom prostoru (ukoliko smo uživo, mada kao što sam rekla – moguće je i online). Izrađivaćemo mala umetnička dela koja će nam pomoći da iskomuniciramo svoj stid, perfekcionizam, opsesiju, unutrašnje kritičare, pritisak koji osećamo, stigmu, osećanja prema društvu, prijateljima, roditeljima, partnerima i onima koju su out of our league, osećanja prema sebi, svom telu, hrani i drugim objektima zavisnosti, svoju potrebu za kontrolom, svoju tugu, očaj, depresiju, nemir, neizdrž i strah. Pored “platične umetnosti” možemo da koristimo i telo, pokret, muziku, zvuk, glas, pisanje, performans, glumu….

Nije bitno da li si tzv ekstrovert ili introvert. I jako stidljivi ljudi mogu da pronađu sigurno mesto u grupi koja je okupljena oko zajedničkog cilja.

Nije potrebno da imaš bilo kakvo umetničko iskustvo. Umetnički kvalitet onoga što crtamo ili pravimo nije bitan. Ovde je umetnički izražaj samo u službi isceljenja i komunikacije.

Cena jednog susreta je 1200rsd. Viđamo se jednom nedeljno ali nije obavezno prisustvo na svakom susretu.

Kada se oformi grupa zainteresovanih imaćemo jedan besplatan uvodni online sat da se upoznate sa mnom i mojim načinom rada.

ZA KOGA JE OVA GRUPA?

Nije neophodno da imaš dijagnozu. Poremećaji ishrane su jako rasprostranjeni i postoji čitav spektar od blažih do težih kliničkih slika. I nisu međusobno isključivi (u slučaju da si već guglala ili tražila informacije i pomoć, pa te zbunjuje šta je tvoj slučaj). Evo ukratko:

Ako već znaš da imaš poremećaj ishrane ili je tvoj odnos prema ishrani i telu konfliktan, ako si opsesivna u vezi ishrane, ako pokušavaš sa dijetama, ako se izgladnjuješ, ako brojiš kalorije, ako jedeš na nervnoj bazi, prejedaš se, povraćaš, zloupotrebljavaš laksative, ako stalno proveravaš da li si se ugojila, ako se gojiš, mršaviš, ili si konstantno gojazna i veliki deo energije i života ti odlazi na tu opsesiju…ako imaš utisak da se baviš time više nego što bi trebalo, ako to utiče na kvalitet tvog života, ako čekaš da se to sve završi pa da život počne…bilo šta od navedenog može biti jako mučno i dovoljno je dobar razlog da posvetiš vreme tome.

Ukoliko je tvoj klinička slika teška i u životnoj si opasnosti ova grupa ti neće biti dovoljna, potrebno je da imaš i psihijatra odnosno tim stručnjaka koji bi ti pomogli oko tvog mentalnog zdravlja. To ne znači da ne možeš da nam se pridružiš ukoliko je to u skladu sa drugim oblicima lečenja koje primenjuješ.

Pišem u ženskom rodu jer su češće žene u pitanju, ali grupa nije isključiva u tom smislu – svi su dobrodošli.

ZAŠTO BAŠ POREMEĆAJI ISHRANE?

Ova inicijativa nastala je kao posledica moje lične priče. Pred kraj osnovne škole počela je moja opsesija telom i ishranom. U početku samo sam želela da smršam misleći da ako uspostavim kontrolu nad ishranom i telesnom težinom sve će biti u redu. Držanje dijeta samo je dovelo do toga da stvari još više izmaknu kontroli. Nikada nisam bila toliko gojazna da me iko shvati ozbiljno. I niko u mom okruženju nije znao da je u pitanju psihički problem. Nisam dobila adekvatnu psihološku pomoć. Bilo je perioda kada sam sama googlala da vidim kako se zove to što ja imam. Shvatila sam da nisam anoreksična. Anoreksija je u to vreme bila jedina popularna. Ja sam bila negde između binge eatinga i bulimije. Nisam znala kome da se obratim. Psiholozi kod kojih sam odlazila nisu se na adekvatan način bavili mojim problemom. Neki mi prosto nisu ulivali poverenje da razumeju šta proživljavam. U pojedinim periodima bilo mi je bolje. U nešto stresnijim bila sam očajna. U gimnazijskim danima bilo je najgore. Nisam proživela kvalitetan pubertet. Moj ceo život se vrteo između dijeta i prejedanja. Nikako nisam uspevala da nađem adekvatnu pomoć. Prošlo je mnogo godina traganja i rada na sebi da bih mogla da kažem da je situacija pod kontrolom. Latentno sve to je uvek tu i uvek će biti. I promena se nije desila odjednom. Nije u pitanju jedan uzrok, jedna trauma iskopana iz kovčega da sve reši. Odnos prema telu i hrani je kompleksan i traži vreme i bavljenje. Nema magičnog štapića. Ono što mi je tada bilo potrebno je grupa podrške, grupa onih koji razumeju moje iskustvo, grupa koja zna kako mi je. Ili makar jedna osoba. Pa sam rešila da sada to ponudim. Da neko drugi ne mora potpuno sam da trasira put svog oporavka.

Nešto više o mom oporavku potraži na BLOGU

Više o ekspresivnoj art terapiji pročitaj OVDE

Više o meni potraži na stranici O MENI

Ako imaš pitanja stojim ti na raspolaganju putem mejla radionice@leela.rs i telefona 060 329 34 84

Foto: Albina Gavrilović “Kada zona komfora postane zona užasa…”