Šta je ekspresivna art terapija?

Kad god je bolest povezana sa gubitkom duše, umetnost se spontano pojavljuje kao lek za dušu.

Shaun McNiff

Počeci art terapije

Art terapija je hibridna disciplina usmerena na mentalno zdravlje koja u sebi sadrži elemente psihologije, psihoterapije i naravno – umetnosti. Na različite načine o kojima će biti više reči ona koristi kreativni proces da pomogne ljudima u razrešenju njihovih emocionalnih i psiholoških izazova najšireg spektra.

Isceljujući potencijal umetničkog izražaja star je koliko i sam čovek. Svima su nam poznati crteži u pećinama, ritualni plesovi i antičko pozorište. 40ih godina XX veka art terapija dobija ime i zvanično nastaje kao pristup mentalnim zdravlju koji se oslanja na ovu dugu tradiciju.

Da bi neko imao benefit od art terapije ne mora da ima nikakvo umetničko iskustvo ili talenat.

Oblici art terapije

Jedan od njenih oblika je ono prvo što nam pada na pamet a to je da umetničko ispoljavanje ima isceljujuć efekat. To je prosto tako. I radi u 100% slučajeva. Možda ne možemo da govorimo o potpunom „isceljenju“, ali samo praktikovanje umetnosti može da nam pomogne.

Razvijajući se dalje nastaje i drugi oblik art terapije koji se ne sastoji samo iz praktikovanja umetnosti već i razrade umetničkog dela u terapijskom okruženju. Terapeut pored svih svojih znanja i veština koje mu omogućavaju da prati terapijski proces, usmerava klijenta da se izrazi kroz boje, linije, skulpture i slično. Umetničko delo koje nastaje u terapiji ne mora da bude lepo i dobro po nekim estetskim kriterijumima; kao takvo ono je dovoljno da se istraži neki aspekt problema sa kojim je klijent došao. Samo praktikovanje umetnosti klijentu donosi izvesno olakšanje, ali ova praksa ima i druge elemente jer je umetničko delo još jedan akter u seansi.

Ovaj vid art terapije nastaje pod uticajem psihoanalitičke misli – kroz kreativni proces iznosimo na svetlo dana potisnute misli i osećanja. Margaret Naumburg, „majka art terapije“ još davnih dana kada je art terapija nastajala kao disciplina govori o tome da klijenti uz pomoć terapeuta mogu razumeti šta im kreativni proces i delo otkrivaju o njima samima.

U tom prostoru podsvesti koji se istražuje pomoću umetničkog dela i kreativnog procesa prisutne su tajne potrebne za naše isceljenje i unutrašnja mudrost koja nas vodi kroz život.

Po čemu se ekspresivna art terapija razlikuje od art terapije?

Multimodalni pristup art terapiji je ekspresivna art terapija.

Ona uključuje pored crtanja, slikanja, vajanja i pravljenja skulptura i sve druge modalitete kreativnog izražaja: pokret, ples, teatar, performans, muziku, zvuk, glas, igru, pisanje priča, poeziju, pravljenje lutki, maski…

Zvanično art terapija se pojavljuje kao disciplina 40ih godina XX veka i polako do nekih 70ih godina počinje da uključuje različite modalitete ekspresije kako bi nastala – ekspresivna art terapija.

Ekspresivna art terapija je multimodalni pristup – pored takozvane plastične umetnosti (slikanje, crtanje, vajanje, pravljenje skulptura) otvara mogućnost korišćenja bilo kog medijuma kreativnog izražaja. Moguće je u terapijsko okruženje doneti elemente poezije, pisanja priča, pozorišta, pravljenja lutaka, performansa, pokreta, plesa, pevanja, sviranja muzičkih instrumenata ili drugih načina da se proizvede zvuk, igre u raznim oblicima i tako dalje.

Kako može da se sprovodi ekspresivna art terapija?

Jedan od načina na koje se sprovodi ekspresivna art terapija su klasične seanse u kojima učestvuju terapeut i klijent. Drugi način su recimo terapijske grupe. Međutim, ekspresivna art terapija može da se primenjuje i na mnoge druge načina – kao oblik samopomoći, ad hoc grupnih radionica, kao pomoć u učenju i edukativnim procesima,  ili „prepakovana“ u koučing proces koji se razlikuje od psihoterapije.

U svim ovim primerima možemo da koristimo isceljujući potencijal umetničkog angažovanja i da se na tome zaustavimo. A možemo ići i korak dalje u istraživanje svog dela kroz metode i tehnike ekspresivne art terapije, uz podršku terapeuta ili praktičara, ili pak sami sa sobom ukoliko procenimo da nam je sopstvena podrška dovoljna.

I ono što je meni lično vrlo atraktivno – ekspresivna art terapija može biti i način života. Otkad izučavam ekspresivnu art terapiju počela sam da primenjujem njene principe u svakodnevnom životu – od toga da često pišem pesme kako bih prigrlila neki odbačeni deo sebe, isplesavanja svojih osećanja, proučavanja svojih misli, osećanja i potreba i „kreiranja“ karaktera koji su nosioci tih delova mog selfa, do šminkanja i pravljenja maski, zapisivanja i analize snova i aktivne imaginacije.

Ukoliko želiš da saznaš više o art terapiji kao načinu života prijavi se na mejling listu i svake nedelje dobijaćeš besplatno praktične savete kako da primeniš art terapiju u svakodnevnom životu

Mitovi o art terapiji

Mit: Art terapija je za decu.

Ljudi svih uzrasta mogu imati koristi od nje – dakle, nije samo za decu. Ekspresivna art terapija koristi resurse koji su možda deci dostupniji nego odraslima, ali to ne znači da je to terapija za decu. Svi smo mi nekad bili deca i svi ti resursi su nam i dalje na raspolaganju. Samo smo ih zaboravili. Kvaka je baš u tome da, vraćajući se na mogućnosti za izražavanje koje nisu samo verbalne, već multimodalne, dobijamo mnogo više opcija za rešavanje svojih problema nego što nam daje verbalna komunikacija. Nije to ništa novo a još manje infantilno – izraziti se na načine koji su nam potpuno prirodni. Koristeći više potencijala koji su nam na raspolaganju možemo efikasnije doći do rešenja.

Mit: Za to je potreban umetnički talenat i iskustvo. Ako ne umem da crtam neću se snaći u art terapiji.

Ljudi bez ikakvog umetničkog iskustva mogu da se izraze makar kroz neki od medijuma ekspresivne art terapije. Isto tako i oni koji smatraju da nemaju talenta. Umetnički kvalitet dela niko ne procenjuje i nije nimalo bitan. Sve što kreiramo sadrži neke dodatne informacije koje nam nisu dostupne na svesnom nivou i art terapija se bavi tim aspektom dela, a ne estetskim.

Anksioznost belog platna

Situacija u kojoj se ljudi izjašnjavaju da nemaju talenat ili ne umeju da crtaju nekad se opsuje kao anksioznost belog platna. U ekspresivnoj art terapiju tu istu anksioznost može izazvati prazan prostor ili muzički instrument koji „čeka“ da se ispuni pokretom odnosno zvukom. Belo platno sa kojim možemo da uradimo šta god želimo – postaje izvor stresa. Da bismo nastavili dalje putem art terapije neophodno je tolerisati tu preliminarnu anksioznost iskustva učenja. Proći kroz haos, neizvesnost, tamu, dvosmislenost – na strašnom mestu postojati. Anksioznost kreativnog procesa van terapije, o čemu stvaraoci dobro znaju, prisutna je i na terapiji.

U ekspresivnoj art terapiji imamo dva načina na koje redukujemo anksioznost – usporavanjem procesa i repeticijom – ponavljanjem. Ovi principi primenjivi su i u svakodnevnom životu. Ali o tome nekom drugom prilikom.

Mit: To je za oslobađanje kreativnog potencijala, a ne za „ozbiljne“ probleme.

Ovaj mit sadrži dve neistine. Jedna je da blokirani kreativni potencijal nije ozbiljan problem, a druga da art terapija ne može da tretira tzv. „ozbiljne“ probleme.

Ekspresivna art terapija ima vrlo široku primenu u radu sa decom, adolescentima, odraslima, kao i osobama sa teškoćama i onima koji su preživeli traume, s obzirom na to da, za razliku od većine psihoterapijskih metoda, ne insistira na verbalizaciji doživljenih trauma. Koristi ne samo osobama koje imaju problema, već i bilo kom pojedincu zainteresovanom za lični rast i razvoj.

A što se tiče blokirane kreativnosti – to je ozbiljan problem. Kada nam nije dozvoljeno da se ispoljavamo, da živimo svoju suštinu, da budemo u kontaktu sa svojom istinom, da se izrazimo – razvijamo kao posledicu najrazličitiji dijapazon neurotskih simptoma.

Mit: To nije ozbiljna terapija.

Pretpostavićemo da je u ovom mitu sadržana ideja da je ozbiljna terapija zasnovana na verbalnoj razmeni.

Art terapeut pored ekspertize usko vezane za art terapiju – i dalje je s jedne strane čovek vrlo sposoban da sa vama i verbalno razmatra problem ili rešenje. Isto tako, poseduje sve one terapijske veštine i znanja kao i terapeut bilo kog drugog usmerenja. Dakle, u art terapiji verbalni aspekt nije ni odsutan ni zanemaren.

Prisustvo umetičkog medijuma ima paradoksalni efekat – sa lakoćom se zaigramo što u izvesnoj meri skida mračni veo naših problema, ali istovremeno ne umanjuje ozbiljnost situacije, već nam omogućava da je sagledamo na mnogo dubljem i ozbiljnijem nivou. Umetnički medijum olakšava da ovladamo poljem simbolike, i da u pojedinačnim situacijama primetimo obrace, što bi nam svakako bio cilj i da se držimo verbalne komunikacije.

Mit: Art terapeut će u mojim radovima videti nešto što ja ne želim da se sazna.

Istina je da art terapeut nije čarobnjak ili prorok. Art terapeuti mogu videti neke stvari u radovima klijenata koje oni ne primećuju, ali ne mogu doneti nijedan zaključak sa sigurnošću pre nego što to provere sa klijentom. Ne postoji rečnik simbola niti tajna knjiga u kojoj art terapeut može pogledati značenje klijentskog rada i da mu nakon toga sve bude jasno. Naravno da možemo konsultovati rečnike simbola, ali šta sve to znači u životu jedne individue – to zna jedino njena podsvest. Art terapeut nema magične i proročke moći, već dobronamernost i veštine kojima može pomoći klijentu da timski prouče njegovo delo i tajne podsvesti. Ključ mudrosti uvek će biti u vašim rukama. Art terapeut je više tu da vam pokaže ključ kada ga ne vidite, a u ruci vam je, ili da bude još jedna ruka podrške, ako je ključ suviše težak.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *