Poređenje sa drugima

Photo by Dietmar Becker on Unsplash

Prišla bih ovom pitanju vrlo analitično. Koliko se mi zapravo poredimo sa drugima? Da li je to manje ili više od onoga čega smo svesni? Da li je to nešto na šta možemo da utičemo? I kada to zapravo postaje problem?

Prvo i najvažnije – ako se poređenje već desilo – znači normalno je, deo je načina na koji ljudski mozak funkcioniše. I sami znate da makar ovaj primer – poređenje sa drugima – nije samo vaša osobina, već to rade i mnogi drugi ljudi. Dakle, to nam je što nam je i sigurno postoji neki razlog zašto je to tako. Nismo mi tu ništa krivi i pogrešni.

Poređenje sa drugima nije po sebi ni dobro ni loše. Recimo da je to način da složimo neke fijoke u svojoj glavi. I da vidimo gde je naše mesto u tim folderima. Šta ako se poredimo sa drugima nesvesno gotovo konstantno? Svojstvo uma je da pravi red u glavi. I poređenje je jedna od njegovih alatki.

Poređenje se dešava automatski i većinu vremena nismo ni svesni tog procesa. Većinu vremena nas takođe ne uznemirava to poređenje jer se ne pali alarm – nije nam pogodilo ranu. Postaje problem kada se zbog toga osećamo loše. Kada se upali alarm. Kada tog poređenja postajemo svesni i počinje da nas žulja.

Osećamo se loše jer nam se baš i ne sviđa mesto na kome smo u odnosu na druge i takođe osećamo da smo pogrešni jer smo se uopšte poredili. Ali kao i svemu što pristupam sa istom idejom tako ću pristupiti i ovom psihičkom fenomenu – kao potencijalu za samospoznaju.

Mi nismo svesno odlučili da želimo da se uporedimo. Taj uporedilac u nama je neki deo podsvesti – deo koji bismo nazvali senka – deo koji ne želimo – ne želimo da budemo osoba koja se poredi sa drugima. Recimo da smo sada identifikovali tu figuru iz naše podsvesti koja se poredi sa drugima. Daćemo joj ime – Smiljka. Vi ćete odabrati neko ime koje želite naravno.

Šta sad radimo sa aspekta art terapije. Evo jedne ideje: Porazgovaramo sa Smiljkom. Pitamo je:

Smiljka, sa kim si se to ti danas poredila? Nestašna si, Smiljka. Po kom kriterijumu, Smiljka? I zašto? Šta ti to želiš a nemaš, Smiljka? Kako mogu da ti pomognem da dobijemo to što nam treba pa da prestanemo da projektujemo to u tu osobu sa kojom smo se uporedile? Koja je tvoja priča? Koja je tvoja rana? Smiljka 🙂

Ako nam je teško da zamislimo Smiljku, možemo da je nacrtamo. Da nađemo sliku u časopisu koja će za nas biti Smiljka. Sliku sa interneta. Ili napravimo figuricu od plastelina.

Možete da je pitate šta god želite, a evo šta je ishod: najverovatnije ćete doći u kontakt sa nekim svojim potrebama ili delovima sebe koje ne priznajete.

Možemo da primetimo da smo kao rezultat projekcije posmatrali osobu sa kojom smo se uporedili prilično jednostrano, kao da nije obično ljudsko biće u pitanju i preterano smo naglasili neku osobinu. To je nešto što pripada nama i treba tu projekciju da vratimo sebi.

Takođe, u celoj toj zapetljanciji kriju se neke naše potrebe – možda je vreme da počnemo da razmišljamo o tome šta zapravo želimo od života i čak i da to još uvek nemamo – samo da budemo toga svesni i ako treba sa setom prihvatimo da je to sada tako i vidimo šta nam je činiti.

Ako samo postanemo svesni rane koju nam poređenje okida – to je već velika stvar.