Ima li smisla pisati dnevnik?

Photo: Albina Gavrilović

Ukoliko bi me neko ko ima neku (bilo kakvu) teskobu pitao šta da radi ja bih svakako prvo predložila da piše dnevnik. Naravno da bih predložila psihoterapiju ili neku drugu metodu. Ali prva stvar bi bila – dnevnik.

Posebno jer nisu svi u stanju da ispričaju svoju priču drugom licu. Pisanje omogućava da započnemo proces isceljenja bez straha od izlaganja.

Istraživanja su pokazala da pisanje ima isceljujući potencijal. Dosta materijala se može naći pod ključnim rečima ekspresivno pisanje (expressive writing) i Penebejkerova paradigma (James W. Pennebaker). Ova paradigma pre svega adresira jednu specifičnu mogućnost koju nam daje pisanje a to je da izrazimo i obelodanimo traumatsko iskustvo ili mračnu tajnu. Ispostavilo se da je „stiskanje“ tog iskustva ili tajne unutar sebe toksično i često se ispolji u vidu somatskih simptoma.

Međutim, to nije jedini benefit pisanja.

Doživljavamo olakšanje. Papir trpi sve i omogućava da izbacimo emocionalni naboj, pa ćemo za početak osetiti instant olakšanje – osećaćemo se bolje.

Jačamo ego. Odvajanje vremena za introspekciju i pisanje svaki dan ili makar nekoliko puta nedeljno s jedne strane jača ego (u pozitivnom smislu) – što predstavlja svojevrsnu vežbu volje, istrajnosti, posvećenosti, što kao uvežbano ponašanje može da se iskoristi u realizaciji bilo kog drugog cilja koji traži kontinuirano ulaganje napora. S druge strane, to je briga o sebi – briga o svom mentalnom zdravlju koja se reflektuje u svakodnevnoj odluci da uradimo nešto za sebe.

Uspostavljamo kontrolu nad umom. Pisanje ostavlja trag i ima veću težinu nego kovitlac misli, pa obraćanjem pažnje i svesnošću kojim sada pristupamo mislima dobijamo mogućnost da ih bolje sagledamo i preispitamo, a ne samo da trpimo emocionalne i druge posledice načina na koji razmišljamo odnosno nemanja kontrole nad umom.

Pisanje pomaže kod kreativnih blokada. Bez obzira da li imate blokadu u umetničkom izražavanju ili rešavanju poslovnih ili privatnih problema, redovna praksa pisanja omogućava da se uspostavi protočnost kreativnog toka ideja. Kreativnost zahteva vežbu, slično kao mišići ili komunikacija na stranom jeziku.

Pisanje otvara mogućnosti za samospoznaju i autentično ispoljavanje.

Nakon nekog vremena ispisivanja konvencionalnih stranica, možemo početi da postavljamo sebi neka važna pitanja i na njih dajemo odgovore. Kao da imamo unutrašnjeg terapeuta ili kouča.

Možemo početi da žvrljamo i crtamo odnosno da se ne izražavamo samo verbalno. Možemo početi da zapisujemo snove, da pišemo priče ili poeziju. Videćete već gde će vas pisanje odvesti.

Jedna posebna vrsta dnevnika je tzv. umetnički dnevnik ili art journal. To je vizuelni dnevnik, jako popularna praksa, mada ja smatram da je najbolje imati kombinovani dnevnik, ne ograničavati sebe modalitetom izražavanja.  

Možda ćemo pisati dnevnik zahvalnosti – što je još jedna mogućnost za uspostavljanje kontrole nad umom. Mada vam ovo može biti mrsko to je samo mogućnost niko vas ne tera da to radite.

Možemo u dnevnik zapisati celo zamišljeno obraćanje nekome kome nemamo mogućnost ili dovoljno podrške da se u realnosti obratimo. Na taj načim možda i završimo neki nezavršeni posao ili bolje sagledamo situaciju ili sebi priznamo nešto što nismo smeli.

Dnevnici poznatih

Meni jako fascinantni dnevnici su Crvena knjiga Karla Gustava Junga (Liber Novus) i dnevnik Fride Kalo. Pogledajte ih malo na internetu. Način na koji su oni pisali, crtali, žvrljali i oslikavali svoje dnevnike upravo je praksa koju najviše preporučujem. Uz sve navedene mogućnosti: pisanje poezije, pisanje priča, zapisivanje snova, dnevnik zahvalnosti, pisanje želja, planova, pisanje pisama zamišljenim sagovornicima itd. Na taj način stupamo u kontakt sa svojim unutrašnjim svetom, što nas nagrađuje značenjem, smislom i osećajem da smo u dobrom društvu.

Dakle, ima smisla pisati dnevnik. A evo zašto:

  • papir trpi sve i omogućava da izbacimo emocionalni naboj za početak – osetićemo olakšanje
  • odvajamo svakodnevno malo vremena za sebe i svoj unutrašnji svet, što se na duge staze isplati jer nas kontakt sa sobom nagrađuje smislom i blagostanjem
  • nakon što hiljadu puta napišemo isto shvatićemo valjda da se krećemo u kavezu koji smo sami sebi napravili
  • stvorićemo nešto novo, napravićemo nešto smisleno od svoje teskobe
  • velika je verovatnoća da će se među zapisanim mislima, nakon što se malo izventiliramo naći svi mogući glasovi našeg unutrašnjeg pozorišta, a među njima i neki mudri
  • dosta naših teskoba su rezultat neuspešnog posezanja u cilju zadovoljenja naših potreba – pisanje omogućava da umesto posezanja za nečim što je samo autodestruktivna zamena za stvarni objekat koji bi zadovoljio potrebu, ili umesto sedenja na svojim potrebama, zapravo identifikujemo šta nam je potreba i nađemo način i dovoljno podrške da odaberemo pravu stvar
  • pisanje nas oslobađa kreativnih blokada
  • inače se koristi kao resurs za isceljenje – guglajte terapija pisanjem, ekspresivno pisanje ili terapijski dnevnik – isto tako ćete naći i istraživanja koja ukazuju na isceljujući efekat pisanja
  • to vreme koje odvojimo za pisanje, makar bilo pet minuta je vreme kada smo svesni, samosvesni, obraćamo pažnju na sebe, vidimo stvari kakve jesu, upoznajemo se sa sobom, sagledavamo, i sama ta prisutnost nagradiće nas uravnotežavanjem i prihvatanjem
  • nekada ćemo sebi u tom dnevniku postaviti neka važna pitanja i na njih dati odgovor
  • možemo zapisivati svoje snove – svest o onome šta smo sanjali je dobra za nas čak i kada ne analiziramo detaljno snove, oni imaju funkciju i obogaćuju nas smislom i značenjima
  • možemo žvrljati, crtati, bojiti – ovakav način vođenja dnevnika gde nismo robovi forme pisanja, već kreiramo nešto potpuno autentično – izražavamo se na autentičan način, za početak u toj laboratoriji koju predstavlja naš dnevnik, u sigurnom okruženju, a onda se to prenosi i u naš život