Senka single žene

Jedno kratko vreme sam dobijala neka pitanja i ideje o čemu da pišem od ekipe sa mejling liste i ova tema se pojavila među tim željama, pa delim sad i na blogu to što sam onomad slala na mejling listu. Ovo iskustvo mi je naravno poznato, a i intelektualno mi je zanimljivo, pa evo nekih mojih razmišljanja podržanih s malo literature 🙂

Hajde da gledamo u to iskustvo

U geštaltu bismo rekli „Hajde da gledamo u to, da se zagledamo u iskustvo single žene“. Kako to da uradite?

Sedite. Umirite se. Dišite. I zagledajte se u sebe. U iskustvo koje imate kao single žena. U osećaj da ste single žena. U situacije koje kreirate kao single žena. U svoje telo – telo single žene. U vaše misli, osećanja, ponašanja.

Koje slike vam se pojavljuju? Koje misli? Osećanja? Sećanja? Fantazije?

Šta se ponavlja?

Korak dalje – šta se ponavlja – koja su to osećanja, situacije, misli, ponašanja – koji su obrasci koji se ponavljaju. Koja je priča koju pričate iznova i iznova? Koja je poruka te priče? Sa kojim osećajem ostajete nakon što ste ponovo ispričali istu priču? Koje iskustvo kreirate iznova i iznova?

Obrasci ponašanja su mehanizmi za preživljavanje

Kao što možda već znamo, naši obrasci ponašanja često nisu slobodan izbor koji pravimo, već naučeni mehanizmi za preživljavanje, koji su nekada davno imali svoju svrhu, koju su vremenom izgubili. Zapitajte se koji su vaši mehanizmi preživljavanja, koji su to obrasci ponašanja i na kojoj fantaziji počivaju. Fantazija je priča koju ste sami sebi ispričali kada ste bili mali da biste objasnili sebi neko iskustvo. Ona je ostala kao uverenje i priča koju iznova i iznova sebi pričate i kao izvor proročanstva koje se samo ispunjava. Vrlo često ćemo svaku tišinu, nejasnoću, prazninu, i sve što nije objašnjeno i zatvoreno same objasniti i zatvoriti pričajući sebi tu istu priču. Možda će se ispostaviti da je glavna junakinja te priče naša današnja heroina – senka single žene.

U knjizi „Romansa sa senkom“ našla sam ove dve gospođetine opisane, ali sigurna sam da ih ima još 🙂

Romantična sanjarka

Često oni koji osećaju čežnju za ljubavlju, a u odsustvu iste, takvu situaciju sebi objašnjavaju nekim svojim nedostatkom – nisam dovoljno lepa, nisam dovoljno mršava, nisam dovoljno „sređena“ u životu, ja sam kao „otvorena knjiga“, a trebalo bi da budem misteriozna, posesivna sam, nisam komunikativna, nisam sportski tip itd.

Možda je glavna junakinja vaše priče romantična sanjarka? Da li maštate o tome da kada nešto kod sebe promenite desiće se velika ljubav? Šta biste to promenili? Čiji je taj ideal privlačnosti? Taj ideal privlačnosti pripada vašem unutrašnjem muškarcu. Onda se on projektuje u imaginarne ili potencijalne partnere i nimalo nas ne približava ni njima, a ni nama samima. Ja je zovem tinejdžerka. Jako je zaljubljive prirode. Infantilna. Ali slatka i šarmantna. Nažalost nema baš lepu sliku o sebi. Oseća se nedovršeno.

Beznadežna usedelica

Možda je glavna junakinja vaše priče beznadežna usedelica ili ružna starica? Ja je iz milošte zovem „baba“, a možemo pričati o arhetipu Krona, starice, koja kao i svaki arhetip nije ni dobra ni loša, samo je treba prepoznati. Njoj ne treba partner. Izgubila je svaku nadu i sada se možda krije ispod maske koja kaže „ne treba mi niko“. Ova junakinja štiti nas od procenjivanja, povređivanja, odbacivanja, emocionalne zavisnosti, igre moći u partnerskom odnosu, ili od čega god da nam je potrebna zaštita, ali ubija životnu radost ili nadu i zna se javiti u formi depresije ispod koje je pokopan bes.

Ali one nisu ja

Možda ćete instrospekcijom doći do toga da nemate samo jednu priču i samo jednu glavnu junakinju. One znaju i da se smenjuju. I to je sasvim normalno. Ali naša istina nije ta njihova priča. Mada njihova priča može biti divan materijal za neki scenario ili pesmu.

Kao i svaki fantomski lik naše podsvesti naša junakinja, koja god da je, nije realna, njene odluke nisu racionalne, ona vidi samo jednu stranu medalje. Istina je na nekom drugom mestu. I naša junakinja nije jedino što mi jesmo. Mi smo mnogo više.

Zaključak

Biti single žena nije loše, a nije ni dobro. To je prosto vrsta iskustva koju u nekim periodima svog života imate, to je prolazno iskustvo jer se vrlo lako promeni. Ali ume i da se zapati pa da postane trajno, gotovo kao deo identiteta. Ali to nije nikakva sramota. Osim ako jeste?! Uvek se pitajte šta to za vas lično znači. A svi znamo da ima i puno dobrih strana. Jedino što nam preostaje je da budemo svesne svog iskustva, svojih priča i mehanizama za preživljavanje koji su možda izgubili svaki smisao.