Pesma o senci

Pesma o senci je metod koji hoću da vam predstavim a tiče se preživljavanja onih momenata kada nešto što nam se desi trigeruje našu senku. Kako to prepoznati? Ukoliko primetite da niste baš svi svoji, da vas preplavljuju emocije, da se ništa mnogo strašno nije desilo, ali u vama se bude neki razni strahovi, neki čudni osećaji, “cepa vam se utroba”, pojavljuje se stid, opsesija i slično. Prvi impuls biće da uradite nešto da to prestane. I možda ćete impusivno i uraditi nešto, po automatizmu, ali je mala verovatnoća da ćete ućutkati taj probuđeni glas i osećaj. Jer on je došao da bude prepoznat i prihvaćen.

Kakav je to osećaj? Misao? Glas? Može biti stid, osećaj da smo neadekvatni, nevoljivi, odbačeni, izgnani, izignorisani, poništeni, postiđeni, može biti bilo šta što svesno birate da ne budete – svaki dan – toliko je strašno da to budem da biram da ne budem. Jer to je senka – senka je skup svega što smo ocenili kao nedostojno ljubavi. Može biti spoznaja da sam sebična, zla, neuviđavna, da ne umem da se ponašam kako treba – šta god to značilo, najkraće rečeno – neka neadekvatnost kakva god.

Kada prepoznate šta vas je trigerovalo i koji osećaj je aktiviralo napišite pesmu, ona ne mora da bude lepa samo treba da vas obogati olakšanjem koje donosi prihvatanje dela sebe koji je “nedostojan ljubavi”. Ne mora da bude dobra i ne morate nikome nikada da je pokažete. To je samo za vašu dušu. Probajte. Jako je lekovito.

Daću vam primer:

Ja ću zauvek biti i ona odbačena 
ona nevoljena 
nevoljiva i sama.
I kada jednog dana
napravim svoju imperiju
osvojim svet 
budem deo zajednice  
stvorim zajednicu  
iniciram se u čarobnicu  
steknem muža  
rodim dete  
nađem ljubav svog života  
kada izgradim mišićnu masu  
skinem salo  
kupim cilindar  
pustim brkove  
i dlake na nogama  
i ispod miške  
kada jednog dana isučem mač  iz korica  
odrubim im glave  
stanem na podijum  
pod spotlajt  
i graciozno kročim na crveni tepih  
zapalim sveću  
pomolim se  
uradim 108 pozdrava suncu  
i uhvatim Boga za jaja  
Ja ću zauvek biti i ona odbačena  
ona nevoljena  
nevoljiva i sama. 

One Reply to “Pesma o senci”

  1. Nesmatram da je čovek uvek odbačen, dođu momenti kad se tako osećaš ali kad doživiš nešto u čemu uživaš ni ne razmišljaš o tome, makar ništa ne dobiju u životu

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *