Kako pretvoriti osećaj ili osećanje koje nas progoni u nešto smisleno za naš duhovni razvoj?

U nastavku je opisana art terapijska tehnika za pretvaranje osećaja ili osećanja koje nas muči, progoni, preplavljuje ili nam prosto smeta – u nešto smisleno za naš duhovni razvoj.

Sigurno vam se dešava da imate neko uporno osećanje ili preplavljujuće ili prosto često prisutno. To je možda anksioznost, možda je fizički ili emotivni bol, možda je neka briga, bes, strah, neizdrž, nemir, nije važno šta.

Kako da pretvorimo to osećanje u nešto smisleno za naš duhovni razvoj?

1. Budemo sa onim što jeste

Prvi korak je sesti sa onim što jeste, biti sa tim, ne pribegavati nečemu što bi to osećanje otklonilo.

Možda vam je prvi impuls da pomislite kako kada rešite neki problem u materijalnoj stvarnosti to osećanje će nestati. Nekada to jeste slučaj. Nekada nije. Za ovu vežbu važno je da tu misao stavimo u zagradu, da je ostavimo za kasnije i budemo sa onim što jeste.

2. Prenesemo to na papir

Sednemo sa onim što jeste i prenesemo to na papir. Jedna mogućnost je da to samo nacrtate – onako kako vam dođe. Druga mogućnost je da nacrtamo siluetu tela i onda na telu obojimo onaj deo gde bi taj osećaj bio. Dozvolimo sebi da se malo zaigramo i nastavimo taj crtež u smeru u kome nas ruke vode.

3. Odaberemo deo koji nas privlači

Nakon toga posmatramo crtež i primetimo neki deo koji nas posebno privlači. Možete taj deo fotografisati ili ga iseći makazama ili iscepati.

4. Identifikujemo šta vidimo

Zagledamo se u taj deo. Šta je to? Odgovorimo sebi na pitanje: šta vidiš?

5. Postanemo to što vidimo i odglumimo

Zamislimo da smo mi to nešto. Recimo da je u pitanju lisica. Postanem ta lisica i kažem nešto o sebi. Na primer: ja sam lisica, dugo sam ti se šunjala u život, ali gubim strpljenje. Ukoliko me ne pustiš da uđem ja ću odustati…

Videćete da će nešto jako simpatično i autentično da se pojavi i u vašem narativu, bez obzira na to šta je na vašem crtežu ukoliko dozvolite sebi i se zaigrate i da to i postanete, kobajagi, kao da igrate ulogu u nekom pozorištu.

6. Kakve to veze ima sa mnom

Kada izgovorite nekoliko rečenica iz pozicije tog svog „avatara“, zapitajte se na koji način to možete da povežete sa sobom, svojim životom, i osećanjem od koga je sve počelo. I zapišite uvide u svoj dnevnik ili neki list papira. Videćete već gde će vas to odvesti.

7. Za kraj

Na kraju ne mora sve ni da vam bude jasno. Dovoljno je da ste otvorili prostor da vaš unutrašnji svet postane bitan. I to bi trebalo da vas obogati. Obratite pažnju na to kako se osećate nakon ove vežbe. Možda ono osećanje nije nestalo, ali nešto se promenilo. Šta se promenilo?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *