Kako pronaći sebe

Moraš prvo da veruješ da je to moguće. Ma nemoj?!

To svi pričaju ali da li je to baš tako? Da li je potrebno poverovati da je nešto moguće da bi se desilo? Da li je potrebno voleti sebe da bi te drugi voleli? Imati visoko samopouzdanje da bi ostvarili svoje snove?

Nije.

Moje iskustvo govori da je moguće i da te bol koju osećaš vodi. I da je moguće uraditi svašta i sa ozbiljnim manjkom samopouzdanja. Dakle, ne moraš da veruješ da je to moguće. Ne moraš da imaš samopouzdanja. Ne moraš da voliš sebe.

Okej, šta moram?

Dovoljno je da budeš uporan/na u pokušajima da pronađeš sebe.

A veruj mi – bićeš.

Jer ako patiš zbog toga što nisi u kontaktu sa sobom ili patiš u „realnom“ životu jer ne razumeš šta se dešava u tvojoj podsvesti što te nagoni na pogrešne izbore – ta patnja će te izvesti na pravi put. Jer ona je zato i tu.  

 „Ljudi su očajni, razvijaju psihosomatske simptome ili depresiju, kada im je zabranjeno da se aktualizuju. Jungijanska psihologija se bavi pravom osobe da postane ono što treba da postane. Psihička baza podataka da postanemo ono što jesmo izložena je kroz povezivanje sa sopstvom.“

Dr Avi Goren-Bar, psiholog i art terapeut

Naša patnja je naš prvi saveznik na putu samospoznaje

E sad šta je prvi korak ako ne da poverujemo da je to moguće? Okej, ne možemo sebe da nateramo da poverujemo u nešto u šta ne verujemo. Ali možemo da pretpostavimo da je naša patnja naš prvi saveznik na putu samospoznaje.

Ima jedna simpatična pričica: Bilo je hladno zimsko jutro. Vrapčić se smrzavao. Osećao je da neće preživeti. Pokušao je da nađe zaklon, ali su mu se krila smrzla i pao je na put. Ležao je, kočio se od mraza i znao je da je smrt blizu. Odjednom na njega je palo nešto toplo i meko. To je bila kravlja balega. Vrapčić se zagrejao, raskavio i počeo da cvrkuće. To je čula jedna mačka u prolazu, izvadila ga je iz govana i – pojela.

Pouka glasi: „Nije ti neprijatelj svako ko sere po tebi i nije ti prijatelj svako ko te vadi iz govana“.

Dakle, naša patnja iako deluje kao da „sere po nama“ nije nam neprijatelj već naprotiv – naš prvi saveznik na putu samospoznaje.

Prestanemo da se foliramo, samozavaravamo, pumpamo ego i krijemo suze

Kada smo pretpostavili da je to tako prvi sledeći korak je da ogromnu energiju koja nam odlazi na eskapizme i pokušaje da tu patnju satremo ili sakrijemo usmerimo na neke druge stvari. Dakle, patnju prihvatimo. Ne moramo da budemo lepo raspoloženi i pozitivni. U redu je da smo jadni. A energiju sa te foliraže vratimo sebi.

Damo sebi dozvolu da neko vreme ne budemo dobro. Dozvolimo sebi lošost. Danas sam loše. Pa šta? Koga briga? Zarozana sam i nesrećna jer ne znam ko sam i koji je smisao mog života. Eto. To ne znači da neću da obavim sve svoje obaveze. Ali iznutra ću sebi dozvoliti da nisam dobro.

Da li umete da birate saveznike na putu samospoznaje?

Nemojte slučajno da napravite grešku pa da svima to pričate. Postoji velika šansa da ćete se naslušati pokušaja utehe i savetovanja koji će vam samo odmoći. Čućete kako ste razmaženi, kako hoćete preko leba pogače i kako najverovatnije imate viška vremena. I kako ste najverovatnije samo usamljeni i treba vam partner, ili makar „dobra ševa“. Pažljivo birajte saveznike na putu samospoznaje.

Daj sebi vremena. Imaj strpljenja.

Kada smo prihvatili patnju, priznali istinu, i ako smo dozvolili sebi „lošost“ zašto ne bismo mogli da damo sebi vreme?

Pronalaženje unutrašnjeg glasa ne dešava se preko noći.

Nismo ga preko noći ni ućutkali. To su godine i godine ignorisanja svoje duše. Sada treba vremena da se taj odnos ponovo izgradi.

Gde je taj unutrašnji glas i kako do njega? Kako najzad pronaći sebe?

Jedna veoma važna stanica na ovom putu je naše telo. Ja sam kroz ovu stanicu prolazila pomoću joge, slobodnog plesa (autentičnog pokreta), i telesne terapije. Na tebi je šta ćeš odabrati i kako ćeš osvestiti svoje telo. Dakle, nije samo stvar u tome da brinemo o sebi, vežbamo i hranimo se zdravo. To je samo jedan deo odnosa sa svojim telom. Ima tu još toga. Da li prepoznaješ u telu svoje emocije? Da li si svestan/na šta osećaš? Kako dišeš? Šta osećaš u telu? Koje slike ti se pojavljuju? Kako se krećeš? Da li si svestan/na svoje neverbalne komunikacije? Kakve poruke šalješ svojim telom? Stavom? Gde su ti slabe tačke? Da li je tvoj pokret blokiran? Gde je blokiran? Kako je blokiran? Da li možeš da se slobodno izraziš kroz pokret? Da li se izražavaš kroz pokret?

Sledeća stanica je unutrašnji svet. Šta se desilo sa tvojim unutrašnjim svetom? Da li održavaš vezu sa njim? Da li ti padaju na pamet nekakve ideje? Slike? Kakvi su tvoji unutrašnji dijalozi? Da li si uopšte svestan/na postojanja ovog paralelnog sveta. Unutrašnji svet je duhovni svet. Isto kao i kada je telo u pitanju postoji mnogo načina da održavaš duhovnu higijenu. Meditacija i molitva su samo neke od opcija. Možeš da pišeš dnevnik. Da radiš aktivnu imaginaciju. Da zapisuješ i analiziraš snove. Da komuniciraš sa različitim delovima sebe. Da vežbaš poziciju posmatrača.

Još jedan deo priče je snaga ega. Onog momenta kada i uspostaviš vezu sa sobom i dođeš u kontakt sa idejama kako da aktualizuješ svoj potencijal preostaje ti da to zapravo i uradiš. Ukoliko nemaš nikakvu samodisciplinu, upornost, istrajnost, sposobnost da prevaziđeš prepreke, da se suprotstaviš, da pronađeš podršku, resurse – ništa od realizacije. Dakle, sve vreme treba da radiš na sistemima podrške. Kako sve mogu sebi da pomognem da ostvarim svoje snove? Kojim veštinama da ovladam? Ko su moji saveznici na putu samospoznaje?

 Imaćeš jednog neprijatelja na putu a to je unutrašnji cenzor. On nije neprijatelj u pravom smislu reči, ali smetaće ti. Govoriće ti da su ti ideje glupe. Da se zaluđuješ. Da se zavaravaš. Pitaće te čime zaslužuješ bolji i ispunjeniji život nego drugi ljudi. Što si ti tako poseban/na? Govoriće ti da si poludeo/la. Da nikada nećeš uspeti. Možeš da porazgovaraš sa njim/njom. Da im kažeš da ti smeta što ti govore te stvari. Da kažeš da si ti glavni/na. Da ih staviš na klupu. Da ih utišaš.  

Trpećeš neizvesnost i anksioznost. Takva je igra. I kad ti se čini da se ništa ne dešava – unutra se nešto dešava, a ti to možda ne vidiš. Ti vidiš samo spoljne manifestacije – osećanja u telu i događaje u spoljnom svetu. Podseti se koraka – daj sebi vremena, imaj strpljenja.

Važno je da se igraš. – umeš li da se igraš, kada si zaboravio da se igraš?

“U igri i samo igri možemo biti kreativni i koristit celu ličnost, a samo kroz kreativnost otkrivamo sebe.”

Donald Vinikot, psihoanalitičar

Dakle, to što pokušavaš, što upisuješ neke aktivnosti i kurseve i odustaješ – nije pogrešno. U redu je. To je sve deo puta. Igraš se. Tražiš se. Menjaš poslove? Takođe u redu. Učiš neke nove stvari. Crtaš za svoju dušu. Neke „bezvredne“ slike. To je to. Radi takve stvari. Uči da sviraš neki instrument. Nije bezveze. Nikada nećeš biti profesionalni muzičar ali igra je to. Piši pesme ako ti dođe. Zapisuj svoje misli. Pusti neka ruka piše sama. Pusti ruke neka nešto prave. Izrazi se. Ma kako. Odvoj vreme za igru. Napravi nešto. Ni od nega. Ni iz čega. To će biti dovoljno.

Praktikovanje umetnosti, nebitno koliko dobro ili loše način je da učinite da vam duša raste, zaboga! Pevajte pod tušem. Plešite uz radio. Pričajte priče. Napišite pesmu prijatelju, makar lošu pesmu. Uradite to najbolje što možete. Dobićete ogromnu nagradu. Stvorićete nešto.

Kurt Vonnegut

Da rezimiram:

  • Ne moraš da veruješ da je to moguće. Ne moraš da imaš samopouzdanja. Ne moraš da voliš sebe.
  • Naša patnja je naš prvi saveznik na putu samospoznaje.
  • Važno je da prestanemo da se foliramo, samozavaravamo, pumpamo ego i krijemo suze. Dozvoli sebi da se osećaš loše.
  • Pažljivo biraj saveznike na putu samospoznaje.
  • Daj sebi vremena. Imaj strpljenja.
  • Osvesti svoje telo. Počni da obraćaš pažnju na svoje telo. Izrazi se kroz pokret.
  • Izgradi odnos sa svojim unutrašnjim svetom. Počni da obraćaš pažnju na slike, ideje, snove, fantazije, osećanja, utiske, unutrašnje dijaloge – sve što dolazi iz unutrašnjeg sveta.
  • Vežbaj samodisciplinu. Skupljaj veštine i resurse koji su ti potrebni da ostvariš svoje snove.
  • Nauči da utišavaš unutrašnjeg cenzora.
  • Nauči da tolerišeš neizvesnost i anksioznost.
  • Igraj se. Praktikuj umetnički izražaj. Makar loše.

One Reply to “Kako pronaći sebe”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *